Kada bih umeo da pišem, kao Ivo, ili Meša, na primer, uronio bih u dubine svog talenta i iščupao tvoj osmeh, zatim mu svaki detalj zabeležio, da se ne zaboravi. Kada bih imao oko kao Rembrant, ili Pablo, naslikao bih zoru u rupicama tvojih obraza i veče u tvome krilu, naslikao bih sve te divlje guske što se gnezde u tvojoj kosi dok me sanjiva ne primećuješ. Baš to bih naslikao. Kada bih umeo da volim kao Bog ili majka, pustio bih te da odeš, a kada bih mogao da stvaram, stvorio bih te baš takvu, indigniranu i smelu, umornu od traženja smisla i sklonjenu od sveta. I ništa ne bih promenio. Čak ni to, što se, nikada, i nigde, nismo sreli. Baš ništa, ali stvarno.
Fino je ovo. I ti si fin neki čovjek, Bane B.
ОдговориИзбриши