Uvek si veća budala nego što misliš da jesi, i uvek manja nego što to drugi misle. Ako jesi budala. Ako nisi, onda nisi baš normalan, jer ako živiš u Srbiji, a nisi pobudalio, očigledno ti nešto fali. Nee, pa nemoj mene da pitaš šta to tebi fali, pa si ostao normalan. Otvori oči, napregni vijuge i počni od cipela. Kako izgledaju? Sagni se, pogledaj. Ne možeš da ih vidiš od trbuha? Ako nisi trudan, onda si debeo, a ako si debeo od čega si debeo? Svejedno. I ako si trudan, i ako si debeo, budala si. Zašto? O tome bih mogao roman da napišem, ali neću. Nisam ni ja baš tolika budala, pa da pišem o onome što je svaka budala trebalo odavno da shvati.
Elem, ako ne vidiš cipele, vide ih drugi. Zbrčkane, potrošene, vape za kontejnerom, opet ne valja. Nema veze što si možda novac od nekupljenih cipela potrošio na ekskurziju od koje tvoje dete ima traume. Budala si. Vide li drugi da imaš nove, besne cipele, skupe i trendovane, opet si budala, jer ne zarađuješ toliko da bi sebi mogao da ih priuštiš, a da tvoja porodica, negde, ne istrpi taj manjak u budžetu. Teška si budala. Ako, pak, možeš sebi da ih priuštiš bez problema, jer zarađuješ mesečno popriličnu svotu novca, uf, kolika si tek onda budala, to se opisati ne može. Pa svi koji dobro zarađuju u Srbiji, na kraju, pred neke tamo izbore, ispadnu budale. Malobrojni ne, al' i oni su budale na svoj način. Njima se ne treba zamerati. Budala si ako se nekom od njih zameriš. Ma, najveća si budala ako nisi otišao odavde, a mogao si, ali još veća si budala ako nisi mogao, jer se nisi trudio. Ako nisi na vreme zbrisao odavde da glumiš budalu u nekom londonskom restoranu, sa keceljom oko pasa, veće budale, da izviniš, od tebe - nema. I sve da se i nisi pronašao u ovom tekstu, a pročitao si ga do kraja - budala si. Normalan čovek ne bi ovakav tekst čitao do kraja. Zato, kad pomisliš da nisi budala, pogledaj u cipele. Cipele uvek mogu da te demantuju. One su tvoja slika i prilika.
Нема коментара:
Постави коментар